Priča o Veverici Natkinu

Ovo je priča o repu—repu koji je pripadao maloj crvenoj veverici, a njegovo ime je bilo Nutkin.
Imao je brata po imenu Twinkleberry i mnogo rođaka: živeli su u šumi na ivici jezera.

Usred jezera nalazi se ostrvo prekriveno drvećem i grmovima lešnika; i među tim drvećem stoji šuplji hrast koji je dom sove po imenu Stari Brown.

Jedne jeseni, kada su orasi sazreli, a lišće na lešnicima bilo zlatno i zeleno—Nutkin i Twinkleberry i sve druge male veverice izašle su iz šume i sišle do ivice jezera.

Napravili su male splavove od grančica i veslali preko vode do Ostrva sova da sakupe orahe.
Svaka veverica imala je malu vreću i veliko veslo, i raširila svoj rep kao jedro.

Takođe su poneli sa sobom poklon od tri debele miša kao dar za Starog Browna i stavili ih na njegov prag.
Zatim su Twinkleberry i ostale male veverice napravile dubok naklon i ljubazno rekle—
"Stari gospodine Brown, možemo li dobiti vašu dozvolu da sakupljamo orahe na vašem ostrvu?"

Ali Nutkin je bio veoma nepristojan. Skakao je gore-dole kao mala crvena trešnja, pevajući—
"Zagonetka mi, zagonetka mi, rot-tot-tote!
Mali čovek, u crvenom crvenom kaputu!
Štap u ruci, kamen u grlu;
Ako mi rešiš ovu zagonetku, daću ti groš."
Zagonetka je stara kao brda. Gospodin Brown nije obraćao pažnju na Nutkina uopšte.
Zatvorio je oči i zaspao.

Veverice su napunile svoje male vreće orasima i otplovile kući uveče.

Ali sledećeg jutra svi su se vratili na Ostrvo sova; i Twinkleberry i ostali doneli su debelog krticu i položili ga na kamen ispred vrata Starog Browna i rekli—
"Gospodine Brown, možemo li dobiti vašu dozvolu da sakupimo još malo oraha?"

Ali Nutkin, koji nije imao poštovanja, počeo je da pleše gore-dole, golicajući starog gospodina Browna koprivom i pevajući—
"Stari gospodine Brown! Zagonetka mi!
Hitty Pitty unutar zida,
Hitty Pitty izvan zida;
Ako dodirneš Hitty Pitty,
Hitty Pitty će te ugristi!"
Gospodin Brown se iznenada probudio i uneo krticu u svoju kuću.

Zatvorio je vrata pred Nutkinovim licem. Ubrzo se mali plavi dim iz drvene vatre podigao sa vrha drveta, a Nutkin je provirio kroz ključanicu i pevao—
"Kuća puna, rupa puna!
I ne možeš sakupiti punu činiju!"

Veverice su tražile orahe po celom ostrvu i napunile svoje male vreće.
Ali Nutkin je sakupljao hrastove jabuke—žute i grimizne—i sedeo na panju bukve igrajući klikere i posmatrajući vrata starog gospodina Browna.

Trećeg dana veverice su ustale vrlo rano i otišle na pecanje; uhvatile su sedam debelih ribica kao poklon za Starog Browna.
Veslale su preko jezera i iskrcale se ispod krivog kestena na Ostrvu sova.

Twinkleberry i još šest malih veverica svaka je nosila debelu ribicu; ali Nutkin, koji nije imao lepih manira, nije doneo nikakav poklon. Trčao je napred, pevajući—
"Čovek u divljini mi je rekao,
'Koliko jagoda raste u moru?'
Odgovorio sam mu najbolje što sam mogao—
'Koliko crvenih haringa raste u šumi.'"
Ali stari gospodin Brown nije pokazao interesovanje za zagonetke—čak ni kada je odgovor bio dat.

Četvrtog dana veverice su donele poklon od šest debelih buba, koje su bile dobre kao šljive u šljivovom pudingu za Starog Browna. Svaka buba bila je pažljivo umotana u list čička i pričvršćena iglom od borove iglice.
Ali Nutkin je pevao kao i uvek nepristojno—
"Stari gospodine Brown! Zagonetka mi!
Brašno Engleske, voće Španije,
Sastali se zajedno u pljusku kiše;
Stavljeni u vreću vezanu koncem,
Ako mi rešiš ovu zagonetku, daću ti prsten!"
To je bilo glupo od Nutkina, jer nije imao nikakav prsten da da Starom Brownu.

Ostale veverice su lovile gore-dole po grmovima lešnika; ali Nutkin je sakupljao ptičje jastučiće sa grma kupine i zabadao ih punim iglama od borove iglice.

Petog dana veverice su donele poklon divljeg meda; bio je tako sladak i lepljiv da su lizale prste dok su ga stavljale na kamen. Uzele su ga iz gnezda bumbara na samom vrhu brda.
Ali Nutkin je skakao gore-dole, pevajući—
"Hum-a-bum! zuj! zuj! Hum-a-bum zuj!
Dok sam išao preko Tipple-tine
Sreo sam stado lepih svinja;
Neki žuto-naki, neki žuto-leđi!
Bile su to najlepše svinje
Koje su ikada prešle preko Tipple-tine."

Stari gospodin Brown je prevrnuo oči u gađenju zbog Nutkinove nepristojnosti.
Ali je pojeo med!

Veverice su napunile svoje male vreće orasima.
Ali Nutkin je sedeo na velikom ravnom kamenu i igrao kuglanje sa divljom jabukom i zelenim šišarkama.

Šestog dana, koji je bio subota, veverice su došle ponovo poslednji put; donele su sveže položeno jaje u maloj korpi od trske kao poslednji oproštajni poklon za Starog Browna.
Ali Nutkin je trčao napred smejući se i vičući—
"Humpty Dumpty leži u potoku,
Sa belim pokrivačem oko vrata,
Četrdeset doktora i četrdeset majstora,
Ne mogu popraviti Humpty Dumpty!"

Sada je stari gospodin Brown pokazao interesovanje za jaja; otvorio je jedno oko i ponovo ga zatvorio. Ali još uvek nije progovorio.

Nutkin je postajao sve nepristojniji—
"Stari gospodine Brown! Stari gospodine Brown!
Hickamore, Hackamore, na vratima kraljeve kuhinje;
Svi kraljevi konji i svi kraljevi ljudi,
Nisu mogli oterati Hickamore, Hackamore,
Sa vrata kraljeve kuhinje."
Nutkin je plesao gore-dole kao sunčeva zraka; ali Stari Brown nije rekao ništa.

Nutkin je ponovo počeo—
"Arthur O'Bower je slomio svoju traku,
Dolazi urlajući po zemlji!
Kralj Škota sa svom svojom moći,
Ne može zaustaviti Arthura iz Bowera!"
Nutkin je napravio zvuk zujanja da zvuči kao vetar i skočio pravo na glavu Starog Browna!...
Onda je odjednom bilo lepršanja i komešanja i glasno "Cviljenje!"
Ostale veverice su pobegle u grmlje.

Kada su se vratile vrlo oprezno, provirujući oko drveta—tamo je sedeo Stari Brown na svom pragu, sasvim mirno, sa zatvorenim očima, kao da se ništa nije dogodilo.

Ali Nutkin je bio u njegovom džepu prsluka!
Ovo izgleda kao kraj priče; ali nije.

Stari Brown je odneo Nutkina u svoju kuću i držao ga za rep, spreman da ga odere; ali Nutkin je povukao tako snažno da mu se rep prepolovio, i on je pobegao uz stepenice i izleteo kroz prozor na tavanu.

I do danas, ako sretnete Nutkina na drvetu i pitate ga zagonetku, on će bacati štapove na vas, lupati nogama i grditi, i vikati—
"Cuck-cuck-cuck-cur-r-r-cuck-k-k!"